Internet Pojmovi
Ovde možete naći opis najčešće korišćenih termina vezane za internet. Ukoliko sam nešto propustio, molim vas ostavite komentar.
Blog
Blog, anglizam, duži naziv weblog.Publikacija na Internetu (web-u) koja sadrži prvenstveno periodičke clanke u obrnutom vremenskom rasporedu – najnoviji clanci nalaze se na vrhu stranice.
Blogovi mogu biti individualni i kolaborativni. Terminološki za sada nema razlike kao u engleskom jeziku gde se termin weblog cešće koristi za kolaborativne, a blog za individualne projekte. Mogu biti u obliku časopisa, tematski, lični. Mogu biti povezani u skupove, tematski ili vezano uz domen gde se nalaze – blogosfera.
Bandwidth
Bandwidth (Data Transfer): Količina podataka koja je dozvoljena za transfer (najčešće mesečni).U mogući transfer podataka spadaju slike, tekst, audio fajlovi, video fajlovi i sve ostalo sve ostalo što server prebacuje na korisnički web browser. Otprilike 40.000 pregleda/pristupa stranici = 1GB transfera. Web sajtovi koji imaju mnogo posetilaca (i pristupa stranicama) iziskuju veće količine mesečnog transfera.
HTTP
HTTP (eng. HTTP, HyperText Transfer Protocol) je glavna i najčešća metoda prenosa informacija na Webu. Osnovna namena ovog protokola je omogućavanje objavljivanja i prezentacije HTML dokumenata, tj. web stranica.HTTP je samo jedan od protokola na aplikativnom nivou koji postoje na Internetu. Drugi značajniji internet protokoli na aplikativnom nivou su: FTP, HTTP, HTTPS, IMAP, IRC, NNTP, POP3, RTP, SIP, SMTP, SNMP, SSH, SSL, Telnet, UUCP, BitTorrent …Razvoj i standardizaciju HTTP protokola nadgledaju World Wide Web Consortium (W3C) i radne skupine Internet Engineering Task Force.
P2P
Peer-to-peer je vrsta mreže računara na internetu koja dopušta grupama korisnika da se medjusobno povežu u mrežu.Svrha ovakvog povezivanja je da korisnici direktno pristupaju deljenim datotekama na udaljenim računarima, naravno oba računara moraju koristiti isti program (kazza, iMesh,…). Napster je bila jedna od prvih P2P mreža.
Kolačići (Cookies)
Cookies je naziv za podatke koje server moze isporučiti u memoriju klijenta i bez zahteva od strane klijenta, a svrha im je da se olakša sledeća poseta klijenta na istu adresu servera, tako što su tu pohranjeni podaci o pravcima obavljene pretrage.Najčešće su programirani tako da se nakon izvesnog vremena automatski izbrišu, ali je veliki broj i onih koje je nemoguće odstraniti standardnim načinima brisanja, tako da svako surfanje po internetu povećava broj instalisanih cookija u memoriji vašeg PC-a, gde vremenom njihov broj može postati ekstreman, oduzimajući vam slobodan prostor na hard-disku.
Da bi se to izbeglo potrebno je da u ikoni za podešavanje funkcija vašeg browsera (u Control Panel-u) isključite odobrenje za prijem cookija. Inače, sve primljene cookies-e windows smešta u svoju fasciklu (direktorijum) Temporary Internet Files, a poneki i u fasciklu Temp, gde ih možete pokušati izbrisati putem Windows Explorer funkcija za markiranje i brisanje.
Firewall / IP / Port
Onog trenutka kada se poruka “Veryfing User Name and Password” ukloni sa ekrana i počne da odbrojava naše vreme na Internetu, naš provajder nam je dodelio jedinstvenu adresu koju u tom trenutku imamo samo mi na Internetu i niko drugi – to je tzv. Ip adresa ili niz od 4 broja izmedju 0 i 255 razdvojenih tačkom (npr. 80.145.4.100).Postoji mnogo računara na Internetu koji su prikačeni 24h i imaju svoju IP adresu koja se ne menja, ali većina, koji se prikače s vremena na vreme da razmeni poštu ili prosurfuje Internetom dobija tzv. dinamičku IP adresu (svaki provajder ih ima nekoliko i kada se neko prikači dobije prvu slobodnu).
Ove adrese (odnosno brojevi) nam mogu pomoći da identifikujemo sagovornika, jer se za one stalne tačno zna kome pripadaju dok se za dinamičke vodi evidencija kod provajdera kome su bile dodeljene u odredjenom trenutku.
Kada želimo da pristupimo nekom računaru, sve što je potrebno je da otkucamo njegovu adresu, ali da bi nam prekratili muke, uvedeni su tzv. DNS (Domain Name Server) računari koji prevode adrese u IP adresu i obrnuto. Sama adresa nije dovoljna, jer je potrebno obezbijediti posebne kanale za komunikaciju kako ne bi došlo do zabune.
Zbog toga su uvedeni portovi – zamislimo ih kao autoput na ulazu u grad sa 65536 traka (koliko god pomisao na puževske brzine u domaćim uslovima ometa sliku autoputa) i dva računara se uvek dogovoraju kojim će se trakama odvijati saobraćaj. Pošto je standardizacija uvek poželjna, portovi sa brojevima manjim od 1024 su rezervisani i imaju specijalnu namenu (znači samo za posebna “vozila”) dok su oni preostali namenjeni korisnicima. Tako npr. kada skidamo neke fajlove sa FTP servera, naš računar će dotičnom slati sve komande samo na port 21, a dotični će ih samo tamo i očekivati; fajlovi će pristizati na neki proizvoljni port na našem računaru (sa brojem većim od 1024) – ponekad i na više odjednom. To objašnjava kako je moguće istovremeno surfovati na tri stranice, skidati nekoliko fajlova, slati i primati poštu i čatovati. Problem je što sa običnim Windowsom nemamo nikakvu kontrolu nad saobraćajem preko portova – podaci ulaze i izlaze a nemate pojma ni odakle su došli ni gde idu (nismo uopšte ni svesni da nešto “ide”).
Zato je potrebno postaviti “naplatnu rampu” i “saobraćajce” – a to je upravo firewall. Sve što stiže sa Interneta (ili lokalne mreže) ili odlazi sa našeg računara, prolazi preko firewalla i dotični program odlučuje (uz našu pomoć) da li će to smeti da prodje ili ne.
Nekima je opet najveća zabava u životu da takvim nepažljivim ljudima obrišu sve na računaru ili urade neku sličnu podlost. A kako oni znaju da li su neka vrata otvorena i koja su to od onih 65536? Jedan način je da u naš računar ubace virus ili trojanskog konja (preko e-maila, pomoću programa u koje je zamaskiran uljez ili lično instalirajući program na našem računaru) koji će otvoriti neki unapred odredjeni port. Sve što zatim preostaje dotičnom hakeru je da krene da adresira sve računare kod nekog provajdera (rekli smo da svaki provajder ima nekoliko IP adresa koje dodeljuje svojim korisnicima a hakeri znaju u kom se opsegu kreću te adrese) i da uz pomoć odgovarajućeg softwarea proveri da li je taj port otvoren. To se naziva TCP Port Scaning i uglavnom nije štetno po naš računar (naravno – ako nemamo trojanca i imamo firewall). Drugi način je da pokuša na silu da upadne kroz neki od portova – to se naziva Denial of Service attack (skraceno DoS attack).
Radi se o tome da je neke programe moguće toliko zbuniti suviše velikim podatkom ili dovoljnim brojem ponavljanja neke instrukcije da se on jednostavno sruši i sa sobom povuče ceo Windows, ili da počne da izvršava neke instrukcije koje inače ne bi sproveo u “normalnom” stanju (poput hipnotisanog čoveka). U takve programe spadaju i naši browseri, programi za poštu, chat i mnogi drugi.
I sam Windows često neće odoleti napadima na neki port sa brojem ispod 1024 i tako će se naš računar, hteli mi to ili ne, pretvoriti u ftp, POP3, telnet ili neki drugi server koji je u službi dotičnog hakera. Svaki dobar firewall će prepoznati bilo koji od opisanih napada i sprečiti napadača da bilo šta preduzme (neće mu dozvoliti pristup preko odredjenog porta iako je ovaj otvoren).
Glavni problem prilikom korišćenja firewalla je prepoznati da li je dotična IP adresa prijateljska ili ne, da li je port koji se upravo otvorio pod kontrolom nekog virusa ili to naš browser uspostavlja komunikačiju sa HTTP serverom i sl. Neki to odrade automatski i preduzmu odgovarajuće akcije ako se radi o napadu, a nama pošalju odgovarajuće obaveštenje (BlackIce), dok drugi rade poluautomatski i odmah prijave svaku sumnjivu stvar i od korisnika zahtevaju da odluči šta dalje (Zone Alarm).
Nedostatak prvih je što prijavljuju dosta laznih uzbuna (čak i samog korisnika okarakterišu kao napadača), a nedostatak drugih je što je korisnik glavni krivac kada bez razloga izblokira neki svoj program ili stvori suviše filtera pa ne moze da uspostavi vezu sa nekim serverom.
Cela umešnost rada sa ovim programima se dakle sastoji u razlikovanju normalne komunikacije od bezazlenih skeniranja portova, zaglupljivanja servera (kada pokušaju da nam pošalju podatke na neki drugi port pored onog dogovorenog), pokušaja upada u naš računar kada neki virus uspostavi vezu sa svojim gazdom i pokušaja nekog hakera da brutalnom silom uleti u naš računar.
Domen
Internet je globalni komunikacioni sistem sačinjen od velikog broja međusobno povezanih autonomnih sistema (mreža), koji razmenjuju podatke koristeći zajednički skup komunikacionih protokola (TCP/IP).IP broj je numerički identifikator, definisan u sklopu IP protokola, koji na jednoznačan način omogućava adresiranje uređaja povezanih na Internet.
Internet domen je tekstualna oznaka koja identifikuje skup računara, uređaja i servisa na Internetu u jedinstvenu administrativno-tehničku celinu. Svaki domen na Internetu jednoznačno je određen globalno jedinstvenim nazivom. Naziv domena sastoji se iz niza alfanumeričkih segmenata, međusobno razdvojenih tačkama, saglasnih Internet standardima. Segment može da sadrži cifre (0-9), slova engleskog alfabeta (a-z) i crticu (-). Dužina segmenta ne sme biti kraća od dva (2), niti duža od 63 znaka. Segment ne sme da sadrži crticu na početku ili kraju. Segment ne sme da sadrži dve uzastopne crtice na trećoj i četvrtoj poziciji.
- DNS (Domain Name System) – Sistem internet domena je bazni internet servis, koji omogućava prevođenje internet domena u IP brojeve i obrnuto. DNS server je uređaj stalno povezan na Internet, koji, na zahtev korisnika, prevodi nazive domena u IP brojeve i obrnuto.
- ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) – Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve je organizacija koja reguliše i upravlja razvojem DNS sistema i raspodelom IP adresnog prostora na globalnom nivou.
- ccTLD (Country Code Top-Level Domain) – Teritorijalni domen najvišeg nivoa je naziv domena vezan za međunarodnu dvoslovnu oznaku države i određuje ga ICANN.
- ccTLD - registar je registar nacionalnog internet domena, to jest baza podataka o nazivima domena registrovanim u okviru ccTLD.
- rsTLD - registar je centralna baza podataka o .RS domenima registrovanim u okviru rsTLD, kojom upravlja RNIDS.
- RNIDS (Registar nacionalnog Internet domena Srbije) je stručna, nestranačka, nevladina i neprofitna organizacija, koja upravlja registrom nacionalnih internet domena Republike Srbije .RS.
Imejl (e-mail)
Elektronska pošta, e-pošta, ili uopšteno imejl, mejl (eng. e-mail) su različiti nazivi za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja. Ime predstavlja analogiju tradicionalnoj pošti, pri čemu poštansko sanduče zamenjuju serveri, na kojima se e-pošta čuva dok je korisnik ne preuzme.Programi za rad sa elektronskom poštom se zasnivaju na uređivaču teksta za sastavljanje poruka, čijom primenom se poruka priprema za slanje, mehanizma za slanje i primanje poruka i čitača primljenih poruka. Uz poruke se mogu slati i datoteke. Poruka se šalje primaocu na temelju njegove adrese elektronske pošte. Poruka se može poslati jednom ili više primalaca odjednom. Poslate poruke se čuvaju u elektronskom poštanskom sandučetu primaoca, koje se nalazi na njegovom serveru sve dok ih ne zahteva za prijem na lokalni računar. Gotovo svi pružaoci internet usluga u svojoj ponudi imaju i servis za elektronsku poštu. Korišćenje elektronske pošte je ugroženo četirima pojavama: bombardovanjem porukama, spamom, pokušajima preuzimanja ličnih podataka i prenošenjem virusa.
Pod pojmom spam se podrazumeva slanje neželjenih poruka koje služe za reklamiranje određenog proizvoda ili usluge. Pošto je slanje e-pošte praktično besplatno i predstavlja vrlo jeftin način reklamiranja, dnevno se pošalje više stotina miliona takvih poruka širom sveta. Zbog ovakvih poruka često može doći do zagušenja mreže, ali i smeta primaocima koji mogu dobijati i po više desetina takvih poruka dnevno.
Virusi mogu dolaziti u različitim oblicima putem elektronske pošte, ali se ciljni računar najčešæće zarazi zahvaljujući nepažnji korisnika. Poruka koja sadrži virus je sama po sebi najčešæće nemoćna da napravi ikakvu štetu, ali ukoliko korisnici nepažljivo otvaraju svaku vrstu sadržaja može doći do aktiviranja virusa. Danas je ovaj problem najčešći kod korisnika Microsoft Windows-a i njegovih programa za pregled pošte, ali se ređe javlja i na drugim operativnim sistemima.
Današnji serveri za elektronsku poštu obično imaju ugrađenu antivirusnu i antispam zaštitu koja sprečava neželjene poruke da uopšte dođu do sandučeta primaoca i umesto njih se obično šalju obaveštenja o prepoznatim virusima.
W3C
WWW Konzorcijum (World Wide Web Consortium, W3C) je medjunarodna organizacija zadužena za izradu standarda interneta.W3C se sastoji od stalnih članova, koje predstavljaju raznovrsne organizacije širom sveta, i stalnih tehničkih eksperata koji predstavljaju jezgro organizacije.
U decembru 2006. W3C je činilo 429 organizacija, a otvoren je i za prijem novih.
Host
Host je bilo koji uredjaj povezan u računarsku mrežu (najčešće Internet) a koji može korišćenjem standardnih protokola ostvariti komunikaciju sa drugim sliènim uredjajima (hostovima). Host je izraz iz engleskog jezika koji ima brojna značenja, ali u kontekstu uredjaja spojenog na računarsku mrežu nema (još!) odgovarajući prevod, pa se koristi izvorni oblik izraza. Host je u tom kontekstu najčešće konkretni personalni računar, ali može biti i poslužitelj, usmerivač (router), odnosno bilo koji uredjaj koji ima mogućnost komunikacije. U kontekstu IP protokola, host može biti bilo koji uredjaj koji ima dodeljenu IP adresu.UDP
UDP (User Datagram Protocol) je protokol koji se nalazi u delu transportnog nivoa OSI modela, i kao takav je uz TCP jedan od baznih Internet protokola. UDP omogućava slanje kratkih poruka (datagram) izmedju aplikacija na umreženim računarima.U odnosu na mrežni (IP) nivo UDP dodaje samo funkcije multipleksiranja i proveravanja greške prilikom prenošenja podataka, a nema mogućnost provere primanja poruke jer ne čuva informaciju o stanju veze (tj. radi na principu pošalji i zaboravi).
Zbog toga se koristi kada je bitnija brzina i efikasnost od pouzdanosti, npr. za prenos govora u realnom vremenu (VoIP telefonija), a takoðe i kada je potrebno slanje iste poruke na više odredišta (multicast).
Beta
Beta verzija, nedovršena verzija novog programa u kojoj su popravljene greške pronadjene pri alfa-ispitivanju.FTP (File Transfer Protocol)
FTP je skraćenica od engleske reči File Transfer Protocol, i u prevodu znači protokol za prenos fajlova (datoteka). To je zapravo, naziv za protokol i vrstu usluge koji služe za razmenu fajlova izmedju udaljenih kompjutera. FTP nam omogućava da se sa jednog računara prenesu fajlovi na drugi računar i u obrnutom smeru. Za pristup ovim serverima koristi se FTP softver (FTP klijenti). Jednostavno, na serveru izaberete datoteke koje želite da prenesete kod sebe, a FTP softver će započeti prenos i na kraju preneti sve na vaš računar.Gateway
Termin Gataway koristi u smislu mrežni prolaz. Gateway je uredjaj koji se nalazi u čvoru računarske mreže, služi za komuniciranje sa nekom drugom mrežom koja koristi drukčiji. Zadatke gateway-a može izvršavati i računar. Drugi naziv za gateway je i prevodilac protokola. Posao koji izvršava gateway nije jednostavan, u principu najbitnija stvar koju radi je priključivanje na mrežu s drugom vrstom protokola, naprimjer gateway je u mogućnosti povezati TCP/IP mrežu na IPX/SPX mrežu. Uloga mrežnog prolaza (gateway) je da omogući komunikaciju između računara koji se nalaze u različitim mrežama.Hacker
Pojam haker (eng. hacker) u svom izvornom značenju opisuje osobu koja se bavi istraživanjem mogućnosti kompjutera i njihovoj pozitivnoj primeni u svakodnevnom životu. Kao što vidite, ovde se nigde ne spominje da su hakeri zli, da nanose štetu drugima i da su opasni po svet. Hakeri su veoma inteligentne osobe koje istražuju ono što je sakriveno u hardveru i softveru. Prostije rečeno, oni su pronalazači onoga što je ili neko sakrio od očiju javnosti ili pronalazači propusta koji su napravljeni greškom! Hakeri su po prirodi radoznali ljudi, vole sve da saznaju i ne vole kad je nesto sakriveno od njih.Cracker
Crackeri (čita se 'krekeri') su isto pronalazači, inteligetni ljudi, ali oni, izmedju ostalog, koriste svoje znanje i svoja otkrića da bi nekome naneli štetu. Crackeri pišu viruse i trojance, upadaju na servere i prave štetu na njima (uglavnom tako sto izmene prvu stranu sajta).HTML
HTML (HyperText Markup Language) predstavlja zapravo jednostavan programski jezik koji služi za obeležavanje teksta koji se prikazuje korisniku i programiranje jednostavnih objekata na internetu. Ujedno je i standard za Internet dokumente.URL
URL - je adresa dokumenata i drugih resurasa na Internetu. Sastoji se od dva dela, protokola koji se koristi (HTTP, FTP...) i lokacije resursa, koja može da bude IP adresa (http://111.155.181.184) ili naziv domena.PHP
PHP: Hypertext Preprocessor je specijalizovani skriptni programski jezik koji se koristi za izradu dinamičkih web stranica, tj. za dinamičko generiranje HTML koda. Pomoću PHP-a možete kreirati HTML stranicu na serveru pre njenog slanja na lokalni računar klijentu popunjenu dinamičkim sadržajem. Na ovaj način PHP kod koji je generisao stranu se ne može videti, već prikazuje čisti HTML kod.Wiki
Skraćeno od WIKIPEDIA, termin koji označava online enciklopediju. Posebnost ove enciklopedije je činjenica da je celi sadržaj napisan od strane korisnika i konstantno se dopunjuje.Webshop
Online prodavnica, web stranica koja omogućuje online kupovinu.Izvori: Google i Wikipedia
0 komentara: