PC Rečnik
Konfiguracija
Koristi da prikaže celu jednu mašinu, sa posebnim osvrtom na njene komponente (delove: procesor, ploca, RAM... ).Komponenta
Predstavlja jedan deo kompjutera, bilo spoljašnji ili unutrašnji. Ovaj pojam dolazi iz same organizacije kompjutera. Naime, oni su koncipirani modularno, što znači da su svi važniji delovi odvojeni i mogu po želji da se ubacuju, izbacuju i menjaju. Naravno, neki od njih su obavezni ali neki samo poboljšavaju karakteristike kompjutera ili im dodaju nove mogućnosti.Hardware
Hardware je "čvrsti" tj. fizički deo kompjutera kao celine. Tu spadaju svi fizički delovi kompjutera i oprema (monitor, tastatura, miš, svi delovi u kućištu...). Tu spadaju i CD/DVD-romovi, hard diskovi i uopšte, svi delovi kompjutera koji bi mogli da se svedu pod pojmom "predmeta".Software
Software je "meki", neopipljivi deo kompjutera. Konkretno u pitanju su svi programi koji se izvršavaju na vašem kompjuteru. Tu zaista mislimo na sve programe, počevši od osnovnih algoritama koji pokreću same čipove i elektroniku, preko BIOS-a, do Windowsa, aplikacija u njemu, igrica...Kompatibilnost
Usklađenost između dva uređaja ili programa, mogućnost da rade zajedno ili da se povežu.Virtual
Virtual ili "virtualno" je pojam koji opisuje stvari koje izgledaju kao prave i tako se ponašaju ali ih u stvarnosti nema. Na primer, virtuelna memorija nije prava memorija već deo na hard disku namešten tako da "glumi" memoriju.User frendly
Znači, nešto što je lako za korišćenje i "prijateljski" nastrojeno prema neiskusnim korisnicima.Bitmap slike
Format slike na kompjuteru. Slika se prikazuje tako što kompjuter pamti poziciju svake tacke (tj. pixela) i njegovu boju. Ovako mogu da se prikazu fotografije, realnih boja ali se prilikom uvecanja gubi na kvalitetu.Vektorske slike
Slike koje nastaju kombinacijom raznih objekata (linija, krugova, kvadrata...) u koordinatnom sistemu. Vektori ne mogu da prikažu realne fotografije, kao bitmape, ali su odlični za tehničke crteže i ilustracije. Takođe, uvećavanjem ne gube na kvalitetu. Poznati vektorski formati su CDR i AI.VGA
VGA (Engl. "Video Graphics Array") je analogni video standard koji je prvi primijenio IBM 1987. godine.DVI
DVI je engleska skraćenica za Digital Visual Interface i ime je za video interfejs. Karakteristika DVI je visoki kvalitet izlaznog signala, koristi se za spajanje računara sa LCD monitorima i digitalnim projektorima.HDMI
HDMI je skraćenica engleske High-Definition Multimedia Interface (Multimedijalni interfejs visoke definicije) odnosno kompaktni interfejs preko kojeg se prenose kombinirani zvučni/video podaci u nekopresovanom obliku. HDMI je digitalna alternativa za analogne video/audio standarde kao što su: koaksijalni kabel, kompozitni video, S-Video, SCART, komponentni video, D-Terminal i VGA.LCD
LCD (engl. liquid crystal display) su ekrani koji se temelje na tehnologiji tečnih kristala. LCD je ravni, tanki monitor čiji je ekran sastavljen od određenog broja piksela koji su poređani ispred nekog svetlosnog izvora. Troši veoma malo električne energije i zauzima malo prostora.Memorija
RAM memorija
RAM MEMORIJA je u obliku kartica koje se ubaciju direktno u matičnu plocu. Ima manji kapacitet (ranije je obično bio od od 64 MB do 256 MB, danas je 1 GB - 8 GB i više) ali je zato neuporedivo brža od svih ostalih vidova spoljašne memorije. Zbog toga programi najkritičnije rutine uvek prebace u RAM a ostale se po potrebi učitavaju sa spoljne memorije. Treba posebno napomenuti da je RAM privremena memorija, što znači da je programi koriste po potrebi. Nakon gasenja kompjutera, briše se ceo sadržaj RAM-a.Spoljna memorija
U SPOLJNU MEMORIJU spadaju svi uređaji za skladistenje podataka (hard disk, DVD-ROM, CD-ROM, USB Flash Disk... ). Ona je stalna (ne zavisi od napona i od rada kompjutera) i sluzi za skladištenje programa do trenutka njihovog pokretanja. Onog trenutka kad aktivirate neki program, deo njegovog koda prelazi u RAM a deo se učitava sa spoljne memorije. Iz ovoga zaključujete da je spoljna memorija daleko sporija od RAM-a ali da zato ima veći kapacitet ( npr. stariji hard diskovi od 10-ak gb do novijih koji imaju 1 TB (Terabajt). 1 TB je 1024 GB).Cache
Dodatna memorija u kojoj stoje podatci koji se trenutno koriste. Time se znatno ubrzava rad.Virtuelna memorija
Deo diska koji se koristi kao memorija. Ova opcija radi samo pod Windows platformom.Overklokovanje
Nameštanje procesora da radi na većoj frekfenciji nego što je propisana (na primer, procesor na 2 Ghz radi na 2,6 Ghz) sa ciljem povećanja brzine računara. Ovo je vrlo rizičan proces jer se tako procesor intenzivno pregreva zbog čega moze doći do pregorevanja samog procesora.Bad Sector
Bad Sector je fizičko oštećenje nastalo na hard disku. Podatci na tom mestu su verovatno trajno izgubljeni, ali najgore tek dolazi. Kada glava za čitanje sledeći put pređe preko oštećenog mesta, doći ce do još većeg oštećenja, čime nastaju novi bad sectori. Da bi to sprecili, pomoću programa Scan Disk izvršite surface scan diska. Program će tada da markira oštećena mesta čime će ona postati neupotrebljiva ali će se barem sprečiti dalje širenje kvara. Treba napomenuti da ova metoda nije uvek 100% sigurno rešenje da neće doci do novih oštećenja.Pixel
Sicusne diode - lampice koje su raspoređene po površini ekrana. Određenom kombinacijom boja na pixelima dobija se jasna slika predmeta. Na pixelima se zasniva rad svih ekrana (na monitorima, televizorima, ...).Rezolucija
Broj pixela po horizontali i vertikali ekrana (na primer 800 x 600, 1024 x 768, 1440x900 ...). Jasno je da od rezolucije zavisi oštrina slike.Plug & play
U prevodu sa engleskog, termin znači "ubaci i sviraj". Praktično, to znači da ce komponente koje nose "plug & play" oznaku Windows sam prepoznati i konfigurisati bez neke veće intervencije sa vase strane.Slot
Utičnica na matičnoj ploči u koju mogu da se uključuju razne unutrašnje (interne) komponente – modemi, grafičke kartice, zvučne kartice, ... Trenutno se koriste: PCI, PCI-E (PCI Express) i AGP (star standard, koriste ga starije grafičke kartice).Jumper
Mali kratkospojnik (izgleda kao plastična kutijica) koji se stavi na odgovarajuće mešto na štampanoj ploči (matična ploča),na hard disku... i time uključi ili isključi neka mogućnost. U stvari predstavlja vid hardverskog podešavanja komponenti.BIOS
BIOS (Basic Input/Output System) je skup osnovnih, sistemskih instrukcija koji obezbeđuje vezu između operativnog sistema i hardvera. Po uključivanju računara BIOS vrši test sistema, pronalazi priključene komponente (i njihove BIOS-e) i učitava operativni sistem koji od te tačke preuzima dalju kontrolu.Takođe, omogućuje neka osnovna podešavanja rada kompjutera.Bez njega ni jedan računar ne može da radi.Operativni sistem
Operativni sistem ili OS je glavni program u računaru čiji je zadatak da kontroliše i upravlja radom hardvera i softvera i da služi kao prevodilac. Pomoću njega mi komuniciramo sa računarom jer je on taj koji naše komande prevodi računaru na njemu razumljiv jezik i objašnjava zadatu instrukciju. Dakle, OS nam služi kao prevodilac tj. komunikator između nas i računara. Pored ovoga zadužen je i za rad svih ostalih uređaja od kojih se sastoji računar. U njemu se nalaze drajveri o kojima će biti više reči kasnije, i oni su zaduženi za pokretanje i pravilni rad hardvera i softvera. Postoji više operativnih sistema ali je svakako najpopularniji WINDOWS. Windows je klasični GUI operativni sistem. GUI znači Graphical User Interface koji u praksi podrazumeva da se željene operacije izvode korišćenjem miša, upotrebom ikonica i pull-down menija, umesto ručnog kucanja komandi.DOS
Skracenića od Disk Operating System. Prvobitni operativni sistem, kog je davnih 80-th proizveo Microsoft. Za današnje uslove, izgleda prilično skromno: radi tako što vi na tastaturi ukucavate komande (na kvazi-engleskom) a na monitoru se ispisuju poruke. Prilikom aktiviranja nekog programa, DOS bi sve resurse predavao njemu i ostavljao vas na milost i nemilost; Program bi tada mogao da radi šta hoće, pa čak i da vas više ne vraća u DOS. Ovo je imalo i svojih prednosti jer time operativni sistem nije kočio aplikacije koje su se izvršavale.Windows 3.1 / 3.11
Windows 3.1 je prvi put doneo šareno grafičko okruženje, veći komfor pri radu, prozore, WYSIWYG programe i početne oblike multitasking-a. Međutim, ispod haube to je bila samo nadogradnja starog DOS-a.Windows 95
Za razliku od Windowsa 3.x, nova verzija je bila pravi operativni sistem (koji nije zahtevao postojanje DOS-a). Pored toga, Win95 je bio i prvi 32-bitni operativni sistem (mada je podržavao i 16-bitne programe). Zahvaljujući velikim novostima koje je doneo a i mudroj marketinškoj kampanji Microsofta, Windows 95 i njegove varijante (Win 97, Win 98, Win 2000,XP,Vista, Windows 7 ...) su i danas vodeći operativni sistemi na PC računarima.UNIX
Unix je operativni sistem za računare razvijen 1960-ih i 1970-ih od strane zaposlenih u AT&T Bell Labs kompanije. Danas se Unix varijante dele na različite načine, na one napravljene od strane kompanija (komercijalne) ili na open source (besplatne) varijante. UNIX operativni sistemi su višekorisnički (multiuser) i multitasking. Obično su rađeni za servere i radne stanice. Većina UNIX sistema su proprietary - rade samo na hardveru proizvođača koji je i napravio tu verziju UNIX-a.Linux
Linux je slobodan, "unixoidni" (sličan UNIX-u) operativni sistem koji je orginalno napisao Linus Torvalds uz pomoć programera i autora širom svijeta. Ispravniji je puni naziv GNU/Linux, jer se termin Linux originalno odnosi samo na kernel (jezgro) operativnog sistema. Linux je moderan operativni sistem koji podržava multitasking, virtualnu memoriju, deljene biblioteke, učitavanje po potrebi, pravo upravljanje memorijom, TCP/IP, računarske mreže i mnogo drugih stvari koje su obično deo Unix-a i Unix-olikih operativnih sistema. Paralelno sa Linux-om razvijale su se i druge (slobodne) implementacije Unix operativnog sistema (FreeBSD, NetBSD, OpenBSD ...) koje su zapravo direktni naslednici originalnog BSD UNIX-a - te GNU/Hurd i drugi slični projekti. Linux je objavljen pod GNU General Public License, što znači da je Linux izvorni kod dostupan pod veoma povoljnim uslovima, te ga možete koristiti ili usavršavati prema potrebama. Jedino ograničenje jeste da ukoliko distribuirate svoje prilagođene verzije Linux-a, morate takođe distribuirati izvorni kod.Instalacija
Da bi novi Windows programi radili, potrebno je da prekopiraju svoje DLL fajlove u Windows, da se upišu u Registry i još ko zna šta. Zbog toga svi oni dolaze sa specijalnim instalacionim programima, koji ovo obave umešto vas. Proces automatskog (ili u krajnjem slučaju manuelnog) nasnimavanja ovih fajlova zove se "Instalacija".Registry
Deo Windows operativnog sistema gde stoje ključne informacije o podešavanjima sistema, hardveru nakačenom na kompjuter i instaliranim programima.Driver
Drajver (engl. Driver, Device Driver) je program koji omogućava drugom programu (operativnom sistemu najčešće) da komunicira sa hardverskim uređajem (grafička kartica, modem itd.). Drajver sadrži instrukcije i informacije kako da se neki hardver kontroliše, i kako njemu pristupiti. Bez drajvera računar ne bi mogao raditi, Windows dolazi sa velikom bazom osnovnih drajvera koji omogućavaju komunikaciju između softvera i hardvera. Drajver možemo nazvati posrednikom između hardvera i softvera.FONT
Font je kolekcija brojeva, simbola i znakova. Font opisuje određeni slovni oblik, kao i druge vrednosti kao što su veličina, razmak i gustina slova.Na primer, ovo je font "arial", a ovo "georgia". Primetićete da kod ovih fontova svako slovo ima tačno onoliku širinu kolko je potrebno. Sa druge strane poštoje i "proporcionalni" fontovi, kod kojih je svaki znak iste sirine, na primer "Courier".
Folder
Folder ili Direktorijum (“fascikla”) je takva struktura podataka koju uvodimo da bismo bolje organizovali podatke na našem disku. Folderom se grupišu programi koji izvršavaju slične zadatke, tako da bi se lakše mogli pronaći prilikom kasnijeg pozivanja i rada sa njima. Folder je jedan deo na hard disku koji mi kreiramo i dajemo mu naziv. To je kao fioka na radnom stolu, znači mesto sa imenom u koje mi stavljamo naše podatke tj. dokumenta. Folderi su uvek ikonice žute boje. Drugo ime za folder je direktorijum. Unutar foldera mi možemo kreirati podfolder, tj. folder u folderu i najlakše ga objašnjavamo kao pregrade unutar fioke.WYSIWYG
Skraćenica za What You See Is What You Get (šta vidiš to i dobijaš). Za neki program se kaze da je WYSIWYG kada je prikaz vašeg rada na ekranu isti kao što ce biti završen dokument (odštampan na papiru, objavljen na Internetu, kompajliran, ...).GUI - Korisnicki interfejs
GUI ili (engl. graphical user interface) grafičko i idejno rešenje načina komunikacije između korisnika i kompjutera u nekom programu. U zavisnosti od programa, to može da bude prosto ukucavanje komandi i ispisivanje odgovora na ekranu, a može da bude i sistem dugmica, sličića i tastera koji korisniku olakšavaju rad.Case sensitive
Ovo se kaže za one programe ili pojmove koji su osetljivi na promenu malih i velikih slova. Na primer, ako vam neki program traži da upisete šifru, ali kaže da je šifra "case sensitive", nije isto ukucati QWERTY ili qWeRtY. Na ovo morate paziti prilikom svakog upisivanje šifre. Generalno, Windows platforme, za razliku od UNIXa, pretežno nisu case sensitive.Wizard
Wizard ili čarobnjak u kompjuterskom svetu označavaju program koji vas korak po korak vodi kroz neki proces (instalacija programa, hardwarea, podešavanje monitora, pravljenje dokumenata, ...).Clipboard
To je virtalna "kutija" u kojoj čuvate deo rada (teksta, slike, muzike, ...) koji ste isekli (CUT - Ctrl + X) ili iskopirali (COPY - Ctrl + C) iz nekog programa, a sve to u cilju da bi se isti deo vratio na neko drugo mesto (PASTE - Ctrl + V).BUG
Bug je greška u programu nastala previdom programera. Ispoljava se raznim nepravilnostima u radu programa.Shareware
Delimično besplatni programi. Naime, njih mozete besplatno skinuti (downloadovati) i koristiti, ali su u startu postavljena neka ogranicenja: Stalno se pojavljuju iritirajuće poruke i reklame, nedostaju neke opcije, nakon 15-30 dana program prestaje da radi, itd. Da bi ova ograničenja nestala, korisnik mora da registruje program, tj. da plati firmi koja ga je napravila. Nakon toga, firma ce korisniku da pošalje šifru (ključ ili seriski broj) koja će, kada se ukuca u odgovarajuće polje, ukinuti sva ograničenja programa.Ovo je u stvari jedan od vidova prodaje programa, tipa: "Skini, probaj, pa ako ti se sviđa, plati".
Freeware
Programi koji su 100% besplatni, bez potrebe za plaćanjem. Ne treba posebno napominjati da su takvi programi obično manje kvalitetniji i prostiji od shareware programa.EXE
Ekstenzija izvršnih fajlova, tj. fajlova koje možete startovati, na primer dvostrukim klikom iz Windows Explorera. U pitanju su, znači programi, aplikacije, igre... Treba napomenuti da samostalan EXE fajl ne čini kompletnu aplikaciju, već su skoro uvek potrebni jos neki fajlovi.COM i BAT
Takode izvršni fajlovi, koji su se više koristili u starom DOS okruženju.DLL
DLL (Engl. Dynamic Link Library) fajlovi stoje u vašem Windows-u i čekaju dok ih neka aplikacija ili sam Windows ne pozove. Kada se aktiviraju, obavljaju razne funkcije koje su obično vitalne za rad dotičnog programa ili čak samog operativnog sistema.INI
Fajlovi u kojima se čuvaju kljucna podešavanja operativnog sistema. Više su se koristili u Windowsu 3.1/3.11 dok su u Windowsu 95/98 delimicno zamenjeni registry bazom podešavanja. U novije vreme ini fajlovi čuvaju podešavanja određenog programa.AGP
AGP magistrala (Engl. Accelerated Graphics Port) je namenska putanja za grafičke podatke koja grafičkom kontroleru omogućava direktan pristup procesoru i glavnoj memoriji. − Grafička karta služi da bismo povezali monitor na naš računar, na sebi ima grafički čip ili procesor i sopstvenu RAM memoriju (16 Mb, 32 Mb, 64 Mb 128 MB i više).PCI-E
PCI Express (PCI-E) je najnoviji standard komunikacije između perifernih računarskih komponenti i matične ploče u računaru. Standard poseduje nekoliko revizija i nivoa. PCI-E x16 standard je namenjen grafičkim kartama, dok su za ostale komponente predviđeni sporiji PCI-E portovi. Karakteriše ga veća brzina i propusnost u odnosu na prethodne standarde (ISA, PCI, AGP). Standard omogućava direktnu "čip-na-čip" komunikaciju.PCI
PCI (Peripheral Component Interconnect) je standard koji određuje računarsku magistralu za priključenje perifernih uređaja na matičnu ploču računara. Ovi periferni uređaji mogu biti na primer: Dialup modemi, zvučne, tv kartice...Taskbar
Taskbar (linija zadataka) nalazi se u dnu Desktopa , u čijem levom uglu stoji dugme START (Start Meni) a u desnom uglu časovnik i ikonice programa koji su non – stop aktivni (npr. Antivirus program, ...). Ovde je važno naučiti da Taskbar ne mora biti dole,već može biti gore ili sa leve odnosno desne strane Desktopa. Pomera se tako što pokažemo mišem na Taskbar (ne na Start ili sat ) i pritisnemo levi taster, a zatim držeći ga vučemo ka željenoj strani Desktopa. Kada pustimo levi taster miša Taskbar će se pojaviti na toj strani.Datoteka (FAJL)
Datoteka je skup podataka koji imaju istu namenu i dovode do izvršenja određenog zadatka. To je konačan sadržaj foldera, dakle, to su konkretni radovi koje korisnik može da pregleda, da prepravlja, da piše i da ih briše sa svog računara. Naziv datoteke sastoji se iz dva dela, imena i ekstenzije (tipa) koji se razdvajaju tačkom (IME.TIP). U DOS-u ili starijim verzijama Windows-a, dužina imena bila je ograničena na 8 znakova i postojala je lista dozvoljenih i nedozvoljenih znakova za ime fajla. Od pojave Windows 95 takvih ograničenja nema, podržana su dugačka imena fajlova, tako da korisnik svom fajlu može da da ime koje će biti dugačko onoliko koliko on želi i, samim tim, koje će dobro opisivati šta se nalazi u fajlu. Ekstenzija može da ima najviše 3 znaka. Ekstenzija služi da bliže objasni datoteku - ona ukazuje na tip datoteke. Korisnik svojim datotekama sam dodeljuje imena, dok, što se tiče tipova, većinom programski paketi koji rade pod Windows-ima sami dodeljuju odgovarajuće ekstenzije svojim dokumentima. Korisnik će, kada stekne malo više iskustva u radu sa računarima, biti u stanju da na osnovu tipa fajla automatski prepozna koji programski paket treba da upotrebi da bi pregledao podatke u tom fajlu.Veličina fajla
Veličina fajla određuje se posebnim mernim jedinicama. Osnovna jedinica za merenje veličine kompjuterskih podataka je bajt. Bajt je jedan znak ili jedno slovo.- 1024 b = 1 Kb (Kilobajt)
- 1024 Kb = 1 Mb (Megabajt)
- 1024 Mb = 1 Gb (Gigabajt)
- 1024 Gb = 1 Tb (Terabajt)
0 komentara: