Marvi Konvic Blog

Sistem datoteka je osnovna struktura koju računar koristi za organizovanje podataka na čvrstom disku. Ako instalirate novi čvrsti disk, potrebno je da ga podelite na particije i formatirate pomoću sistema datoteka pre nego što počnete sa skladištenjem podataka ili programa. U sistemu Windows postoje tri opcije sistema datoteka od kojih treba da odaberete jednu, a to su NTFS, FAT32 i stariji FAT koji se retko koristi (poznat i kao FAT16).

Unix-like Operativni sistemi koriste EXT2, EXT3, Reiser FS,SWAP fajl sistem.

Tabela za alokaciju fajlova (eng. File Allocation Table) sadrži informacije o tome gde se fajlovi i delovi fajlova fizički nalaze. FAT16 za lociranje fajlova koristi 16-bitne adrese klastera (eng.cluster). Operativni sistem smešta novi fajl na disk tražeći prvi slobodan klaster na disku, a zatim rezerviše onoliko klastera koliko je potrebno za smeštanje fajla. Operativni sistem koristi FAT za beleženje klastera koji su zauzeti fajlovima. Optimalno, operativni sistem će uspeti da pronađe dovoljno slobodnih susednih klastera da bi smestio ceo fajl na jedno kontinualno područje na disku. To tako i radi na novom, nefragmentiranom drajvu. Ali, nakon duže upotrebe, drajv nije toliko dobro organizovan.

Operativni sistem počinje sa prvim slobodnim klasterom; ako ne postoji dovoljno mesta za ceo fajl, preskače se deo diska koji je zauzet i zapisivanje fajla se nastavlja na prvom sledećem slobodnom klasteru. Fajl koji je ovako razbijen na delove i ne nalazi se na kontinualnom delu diska naziva se fragmentiranim fajlom. Pošto glave hard diska moraju da se pomeraju napred-nazad da bi se pročitao fragmentirani fajl, performanse sistema opadaju. Softverski alati za defragmentaciju, kao što je Defrag u Windows-u 9x preuređuju sve fajlove na disku u sukcesivne klastere da bi se povećala brzina čitanja sa diska.

FAT16 ima značajna ograničenja. Disk formatiran ovim sistemom ima maksimalnu veličinu particije od 2 GB. Takođe, FAT16 gubi dosta slobodnog prostora, pogotovo na diskovima koji se približavaju limitu od 2 GB. FAT16 menja minimalnu veličinu klastera u zavisnosti od veličine particije, koristeći klastere veličine od 512 bajtova do 32 KB. Što je veća particija, to se gubi više prostora. Na primer, particija od 500 MB koristi klastere velicine 8 KB, ali particija od 2 GB koristi klastere od 32 KB. Ako operativni sistem zapiše jedan mali fajl od 1 KB na particiju od 2 GB, izgubi se 31 KB prostora. Ako snimite puno ovakvih malih fajlova, izgubljeni prostor se vrlo brzo nagomilava.

FAT32 (eng. File Allocation Table) koji se manje koristi, upotrebljavani su u ranijim verzijama sistema Windows, uključujući Windows 95/98/Millennium. FAT32 ne pruža bezbednost kao NTFS, tako da ukoliko imate FAT32 particiju na računaru, svaki korisnik koji ima pristup vašem računaru moći će da pročita sve datoteke na njemu. FAT32 ima i ograničenja veličine.
Ne možete kreirati FAT32 particiju koja je veća od 32 GB u ovoj verziji sistema Windows, a na FAT32 particiji ne možete uskladištiti datoteku koja je veća od 4 GB.
Osnovni razlog da koristite FAT32 je zbog toga što imate računar koji će ponekad koristiti Windows 95/98 ili Windows Millennium Edition, a u drugim slučajevima ovu verziju sistema Windows, koja je poznata kao multiboot konfiguracija. Ako je to slučaj, biće potrebno da na FAT32 ili FAT particiji instalirate raniji operativni sistem i da se uverite da je to primarna particija (ona na kojoj može da se nalazi operativni sistem). Sve dodatne particije kojima ćete pristupati pomoću ranijih verzija sistema Windows moraće takođe biti formatirane pomoću FAT32 sistema datoteka. Te ranije verzije sistema Windows mogu pristupiti NTFS particijama ili volumenima preko mreže, ali ne i na računaru.

 NTFS (eng. New Technology File System) je fajl sistem koji omogućava sigurnost i veću robustnost u radu. Dalje prednosti su bolji rad sa većim diskovima, do 255 karaktera za ime i atribut fajla, kao i manja fragmentacija diska. NTFS se pojavio sa Windows NT, a dalje je koriste svi noviji Windowsi, kao sto su Windows 2000 i XP. Delimicna mana NTFS particija je da nisu vidljive iz DOS-a tako da boot disk ih obicno ne vidi, a FDISK ih vidi ograniceno.